Sa Ivanom Kurtićem, jednim od najprepoznatljivijih vokala u regionu, koji se može pohvaliti jedinstvenim glasom i energijom koja plijeni, razgovarali smo o karijeri, muzici, starim i novim pjesmama, te planovima za budućnost.
Na početku, a kako bi drugačije, pitali smo Ivana može li se sjetiti svojih početaka i da li je tačno da je pjevati počeo već sa 12 godina za svoje prijatelje.
Tako je, tačnije još u prvom razredu osnovne škole je krenula ta moja ljubav prema muzici koja se potom razvijala i nije prestala do sada. Sećam se da smo imali muzičko i da me je učiteljica kao i sve ostale, naravno jednog po jednog, zamolila da izađemo pred svima i otpevamo nešto, jer je znala a i čula već da ja non stop pevušim tako po nešto i htela je da ja to podelim sa ostalim učenicima. Ako se tačno sećam, pevao sam pesmu od Džeja koja je bila tek izasla i bila mega hit ”Zar ja da ti brišem suze”. Svi su mi aplaudirali i bili oduševljeni, a ja najviše…
Vrijedan si čovjek, kazao si jednom prilikom da prije no si se latio mikrofona radio sI sve i svašta, svaki pošteni posao. Možeš li se sjetiti šta je, zapravo, bio okidač i momenat da te muzika potpuno uzme pod svoje.
Pa jeste radio sam uvek pošten posao i dosta se i namučio dok nisam krenuo da se profesionalno bavim muzikom. Okidač je bio taj što je, ustvari, moj najmlađi brat Dušan počeo da se takmiči u šou ‘Prvi glas Srbije’ i došao do polufinala… Istovremeno je naučio i da svira klavir i ja sam onda onako šeretski to gledao da iskoristim i počeo sa njim da snimam covere nekih pesama koje smo postavljali na YouTubu. I onda se ustvari i desio taj preokret kada me je ubrzo nakon nekoliko klipova kontaktirao bend iz Beograda koji je svirao u jednoj elitnoj kafani, gde je dolazila bukvalno cela Estrada i opuštala se tu, i pitali su me da li bi želeo da nastupam jedan vikend tu sa njima. Ja sam naravno pristao iako nisam bio baš spreman reprtoarski za tako nešto, s obzirom da nikada nisam nigde uživo nastupao i ne pred tako zahtevnom publikom. No, sve u svemu to je baš dobro prošlo i ja sam ostao- od ponuđenog jednog vikenda da radim tu za stalno (svakog dana). I kad sudbina hoće, nakon nekih mesec i po dana organizovala se audicija za Pinkove zvezde na koju su me naterali prijatelji da se prijavim i tada je ustvari počela moja zvanična karijera, 2014 godine.
U ovom ugodnom razgovoru pitamo Ivana je li imao muzičke uzore i ko su oni bili?
Naravno imao sam muzičke uzore po kojima sam ja ustvari i napravio taj neki svoj stil po kome sam prepoznatljiv, a najviše su to nekako bili Haris Džinović i Šaban Bajramovic.
Biti muzičar nije jednostavno. Poseban je to vid života, nimalo jednostavan kako se drugima čini. Je li kroz tvoju karijeru bilo teških dana?
Pa biti muzičar je ustvari jako teška profesija, prvo po tome što zbog karijere mora trpjeti sve ostalo, a potom jako malo vremena imamo za druženje sa porodicom, zatim potppuno nepravilan način života, počevši od toga da se menja dan za noć itd…Za muzičara treba imati jaku psihu zbog brojnih iskušenja i raznih situacija u koje muzicari dolaze.
Postoje li neki gradovi gdje su nastupi posebno dragi?
Volim svaki grad i državu da vidim i trudim se da po nešto upoznam od svake kulture, te u svakom gradu moja publika mi je podjednako draga.
Kroz lepezu tvojih pjesama svaka je imala svoju dušu. Pjesma Halali, antologijska je i apsulutno drugačija. Odakle ideja za nju?
Pesma „Halali“ mi je posebno draga, a i negde ima sličnu tematiku kao moja beovizijska ‘Bela’. Do nje je došlo tako što ja radim ceo svoj autorski album sa Mehom Radoovićem u saradnji sa Hayat produkcijom, te mi je tu bila ponuđena pesma „Halali“ što je meni jako imponovalo da autor (jedan od autora Arel Češljar) te pesme ima toliko poverenja u mene da ću je ja izvesti na pravi način .
I baš mi je drago što sam je snimio i još draže što vidim da je doprela do mnogo ljudi i zaživela već u njihovim srcima.
Porodica ti je iznimo važna. Pretpostavljamo da imaš njihovu podršku. Koliko je podrška važna u tvom poslu?
Moja porodica je moje najbliže okruženje i od njih imam nemerljivu podršku. Upravo zbog mojih poslovnih putovanja, i moje želje da supruga i deca nisu sami, iz Beograda smo se vratili u rodni Niš kako bismo imali pomoć naših najbližih.
Postoji li neki izvođač s kojim bi volio surađivati, a nisi do sada?
Postoje naravno izvođači sa kojima bih voleo da snimim nešto, a jedan od njih je Haris Džinović
Kakva je estrada danas. Kakav je njen kvalitet?
Današnja estrada je jako šarena, ali mislim da ima posla za sve nas. Nažalost, izgubio se rekao bih malo taj neki duh nekadašnje naše narodne muzike što je i normalno jer se vremena menjaju, ali ti stari hitovi su anali, a ovi novi instant priča.
Koji su planovi za budućnost, hoće li biti i novih pjesama, nastupa?
Kao što sam rekao radio sam ceo album, koji je generalno ja – samim tim što je moj autorski, ali je i fuzija svega i ima tu notu worldmusic'a što i jeste negde moj cilj i gde ja vidim sebe u nekoj bliskoj budućnosti. Prema tome se i nadam tim nekim svetskim nastupima po celom svetu.
